Smučilo se Perici da ide u školu i da uči, pa odlučio da se napravi bolestan kako bi lenjstvovao. Sedi tako kod kuće, leži na divanu i ništa ne radi. Otac mu se zabrinuo. Posle sedmog dana, pitaju oca njegovi prijatelji:
– Gde si ti?
– Tu sam.
– A gde ti je Perica?
– U školi je, uči – slaže tata.
Drugi dan Perica isto zeva, ni na telefon se ne javlja. Javlja se otac – opet zove prijatelj:
– Gde si, Simo?
– Tu sam.
– Pa šta radiš, hoćeš u kafanu? Šta ti radi Perica?
– Perica je napolju, igra se – slaže otac ponovo.
Narednih dana sve se ponovi. Oca već sramota, ne zna šta da kaže prijateljima. Zvoni telefon, otac se ponovo javi, a prijatelj ga pita:
– Kako si, šta ti radi Perica?
Ćaletu prekipi:
– Ja sam dobro, a sin mi, evo, ama baš ništa ne radi!
Kad čuješ Pericu sa divana:
– Čega se pametan stidi – tim se budala ponosi.