Prve nedelje posle smrti njegove Sose bio je lep dan, pa Lala odluči da ode na groblje. Idući prema njezinu grobu, začuje glasne žalopojke:
– Joj Soso moja, što si me ostavila. Kako ću ja sad bez tebe!?
Kada se Lala približio ugleda da to komšija Steva plače na grobu njegove Sose. Bi mu ga žao pa mu priđe i stavi mu ruku na rame govoreći:
– Ta nemoj plakati, komšija Stevo… Oženiću se ja opet!