Mujo i Haso ostali su bez para totalno, a kako glad ne pita, odlučili oni okušati sreću u obližnjoj ćevabdžnici.
Uđe prvo Mujo, najede se, pa kad je bio red da plati, priznao je da je bez para, a glad ga natjerala…
Gazda mu zalijepi jednu vruću šamarčinu i izbaci ga ulicu.
Uđe Haso, najede se besplatno, i opet ista priča, no njemu gazda zavali vrući šamar i nogu u dupe.
Haso se okrene i priupita konobara:
– Jel’, bolan, kad je to poskupilo?