Na autobuskoj stanici stoje žena, muž i njihovih osmoro dece i čekaju autobus. Dođe i slepac sa svojim štapom da i on čeka autobus.
Dođe bus, ali je bio toliko prepun da je šofer autobusa rekao da u autobus mogu ući samo žena i njena deca. Tako su njen muž i slepac ostali na autobuskoj stanci. Krenuše oni peške, a slepac kako ide kuca svojim štapom levo desno pa nakon pola sata čovek koji hoda sa njim progovori:
– Izvinite gospodine, ali to kucanje vašeg štapa mi ide na živce. Zar niste mogli staviti neku gumicu na kraj vašeg štapa tako da ne lupa toliko.
Na to će slepi čovek:
– Eh, gospodine, da ste Vi stavili gumicu na Vaš štap mi sada ne bi išli peške.