Nakon svih ratnih strahota što je preživio, dočekao Haso taj toliko očekivani mir.
Sretan Haso kao da se ponovo rodio, uze svog Mujicu za ruku da ga malo prošeta gradom da dijete napokon upozna okolinu.
Mujica izgledom mali, ali u duši vražji. Znajući da je otac Haso sav jadan isprepadan svim tim bombama i granatama u jednom trenutku on perfektno odglumi-odzviždi pad granate:
– Piiiiiuuuuuuu BUM!
Na to se Haso sav prestrašen prebaci preko ograde i legne u travu. Leži tako neko vrijeme, osluškuje – ništa.
Pita on svog Mujicu:
– Jeli ba sine šta bi?
Na to će ti Mujica sav vražji:
– FORA BABO FORA.
A ništa – dijete ko dijete – veli Haso. Ne prođe ti malo kad ono opet:
– Piiiiiiuuuuuuu BUM!
Haso opet sav prestrašen preko ograde pa zaleže opet. Te će ti opet sine šta bi, a Mujica će ti opet sav sretan:
– FORA BABO FORA.
A Haso će opet – dijete ko dijete. I tako još nekoliko puta:
– Piiiiiuuuuu Bum – Haso zalegne.
– “Piiiiiuuuuu Bum – Haso zalegne.
A Haso ni pet ni šest Mujici šakom iza ušiju zvizzzzz.
Na to će mali Mujica sav uplakan:
-Šta je babo šta to bi?
A Haso sav sretan odgovara:
– NIŠTA SINE NIŠTA, GELER OD FORE.