Ovako je to nekako bilo kad je Bog stvarao svet… Prvo je stvorio magarca i rekao mu je:
– Ti ćeš se ritati i jesti seno po čitav dan i ljudi će te nazivati glupim. Živećeš 30 godina.
Magarac kaže na to:
– Mislim da je to glup život, tako da te molim da živim samo 10 godina.
I Bog mu usliši želju.
Kasnije, kad je Bog stvarao psa, on mu reče:
-Psu, živećeš od ostataka na stolu i čuvaćeš kuću. Živećeš 40 godina.
Pas reče:
– To je jadan život, tako da me liši 25 godina toga.
Bog ga posluša.
Kada je stvarao papagaja, onda je bila ovakva priča…
Bog:
– Živećeš u kavezu i ponavljati sve što ljudi kažu, i iritirati svakoga živog. Živećeš 75 godina.
Papagaj:
– To zvuči kao fin život, ali 75 je previše. Šta kažeš na 50?
Bog:
– Može.
A sa čovekom je bilo ovako…
Bog:
– Čoveče, ti ćeš gospodariti svime na svetu, osim ženom, i bićes inteligentno biće. Živećeš 20 godina.
Čovek:
– To je sjajan život, ali mi je 20 malo. Šta kažeš na to da mi daš onih 20 što magarac nije hteo, onih 25 što pas nije hteo i onih 20 što ih je odbio papagaj.
Bog:
– Može i tako.
Sada muškarac ima prvih 20 godina života sjajnih, pa onda 20 kada se rita i nazivaju ga glupim, onda 25 godina kad ima decu i onda živi od ostataka na stolu, i onih 20 kad je u starosti i imitira ono što ljudi pričaju i iritira svako živo stvorenje.