Išle dvije ruže pustinjom.
Pošto su strašno ožednile priđoše izvoru:
– “Moguli da se napijem vode?” – upita jedna.
– “Možeš, ako mi daš jednu laticu.”
Ruža dade laticu i napi se vode.
– “Ja ne dam moju laticu!” – reče druga ruža. I one nastaviše zajedno kroz pustinju.
Kada dođoše do drugog izvora prva upita:
– “Mogu li da se napijem vode?”
– “Može, ako mi daš jednu laticu.”
Ruža dade laticu i napi se vode.
– “Ja ne dam moju laticu!” – reče druga ruža.
I one nastaviše zajedno kroz pustinju…
Dođoše do trećeg izvora… Pa do četvrtog… I na zadnjem izvoru ona ruža koja je davala uvene zato što nije imala više latica a ona druga uvene jer nije imala vode.

Pouka: DAVALA, NE DAVALA, UVENUĆEŠ.