U poznatoj beogradskoj firmi radio je Pera Ložač. Dođe američka delegacija na poslovni razgovor i onako usput upitaju direktora radi li tu Pera Ložač i mogu li ga videti.

Direktor pozove Peru i kad se ovaj susreo sa Amerima izljubiše se i izgrliše, upitaše se za zdravlje i tako se i raziđoše. Par dana kasnije stigne japanska delegacija i opet ista stvar, izgrliše se, izljubiše, upitaše za zdravlje i raziđoše.

Posle nekoliko dana dođe australijska delegacija i opet ista priča. Kad su ovi otišli pozove direktor Peru u kancelariju i upita ga šta se tu u stvari događa. Pero mu odgovori da je on jednostavno najpoznatiji čovek na svetu.

Direktor, zbunjen, kaže Peri:
– Nije valjda da te i Papa zna?
– Kladimo se u 5000 eura da me zna, odgovori Pera i oni se opkladiše, te avionom odmah za Rim.

Pera odmah uđe u Papinu rezidenciju i nakon 10 minuta oni se zagrljeni pojaviše na balkonu veselo čavrljajući. Pera baci pogled dole prema direktoru i vidi da ovaj razgovara sa nekim čovekom i odjednom pada.

Misleći da je zbog oklade, Pera siđe sa balkona do direktora i kaže mu:
– Šefe, ne brinite, ništa ne trebate da mi platite!
– Nije to problem, nego ono što me je ovaj Italijan pitao!
– Pa šta Vas je pitao?
– Ko je onaj sa belom kapicom što stoji pored Pere Ložača?